Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Комуникација и култура (одломак) – (Јасна Јанићијевић)

Живот библиотеке

– Интелектуалне слободе и библиотека – Милица Матијевић
– Ум у служби слободе – Драгица Радетић
– У почетку беше реч – Маријана Матовић
– Читалишта и Читаоница карановачка – Наташа Малешевић
– „Бечка школа“ – смер библиотекарство – Милорад Грбовић
– Катедра за библиотекарство и информатику – Јелена Бањац, Ана Јовановић

Шта се дешава

– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Сандуче – Снежана Ивановић
– Маче – Милена Првуловић
– Поверење – Драга Гавриловић
– Београдски сајам књига – Ана Јанковић
– Изложба „Средњовековне цркве и манастири на Космају“ – Зоран Симић
– Трибина о „новој школи“ – Весна Јовановић
– Слике тајни – Јелена Милетић, Небојша Миликић

Књиге, књижевност

– Постхумно објављена књига – Милен Миливојевић
– Бор – живот и сећања (одломак) – Александар Фјодорович Воронцов

На нашој стази

– Француско друштво Борских рудника – Бранислав С. Миленковић
– Друштвени и културни развој Бора до Другог светског рата – Неда Михајловић
– Соколско друштво у Бору (1930-1941) – Слободан Љ. Јовановић
– Законитост кризе у политичкој употреби простора – Драган Стојменовић
– Етнолошка збирка Музеја рударства и металургије у Бору – Сузана Мијић

Прикази, читања, расветљења

– Кафкина поетика простора – Виолета Станковић
– Етно-историјски процеси у источној Србији у 19. веку – Сузана Мијић
– Тамна срж – Горан Миленковић
– Морална паника Кенета Томпсона – Ненад Пантић
– Из радионице – Станиша Милосављевић
– (А сад мало) О писцима – Бранислав Бане Димитријевић
– Повеља, часопис за књижевност, уметност и културу – Живорад Недељковић
Мала Бележница

Летопис библиотеке (17. јул 2003 – 19. новембар 2003)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Подстанарка – Јелена Радовановић

Живот библиотеке

– Издавачка делатност у библиотекама – Марија Калапиш
– Библиотека у улози локалног информационог центра – Јелица Живковић
– Слобода интелекта или интелектуална слобода у библиотекарству – Драгица Радетић
– Читање – не само културна потреба, већ и навика – Весна Јовановић
– Светлоносац културе – Даница Оташевић
– Дисово пролеће – Даница Оташевић

Шта се дешава

– 18. сајам књига у Народној библиотеци Бор – Ана Јанковић
– Човек без књиге – шта је то? – Тихомир Нешић
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
Ситне изнутрице – књига године
– Ситне изнутрице (избор) – Јелена Радовановић
– Разговор са Милетом Продановићем
Књижевност као „одбрана и последњи дани“ – Весна Тешовић
– Разговор са Мирком С. Марковићем
Хумор – основа књижевности за децу – Весна Јовановић
– Путоказ здравља у библиотеци – Драгица Радетић
– Изложба лековитог биља у библиотеци у Брестовцу – Бориславка Репац

Књиге, књижевност

– Царске песме – Радиша Драгићевић
– Афористичарско умеће – Милен Миливојевић

На нашој стази

– Село Бор – Драган Стојменовић
– Стогодишњица Борског рудника: кратка повест открића – Слободан Љ. Јовановић
– Француско друштво Борских рудника – Бранислав С. Миленковић
– 130 година кривељске цркве – Слободан Љ. Јовановић
– Милош Милутиновић – наш суграђанин – Бранислав С. Миленковић

Прикази, читања, расветљења

– Радоје Домановић вечно међу Србима – Весна Тешовић
– Владислав Петковић Дис: „Можда спава“ – Виолета Станковић
– Пролегомена за сваку будућу прогностику: симболичко читање и симболички говор –
Драган Стојменовић
– Зашто жене нису писале? – Јелена Милетић
– Руска идеја Николаја Берђајева – Димитрије Ђорђевић
– О превођењу наслова књижевних дела – Ениса Николић
– О бардовима (борске) критике – Бранислав Бане Димитријевић
Мала Бележница

Летопис библиотеке (22. јануар 2003 – 30. јун 2003)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Подигох споменик… – (А. С. Пушкин)

Живот библиотеке

– Има ли наде за школске библиотеке? – Јелица Живковић
– Ка континуираном библиографском раду – Драгица Радетић
– Откуп – за (због) кога? – Ана Јанковић
– Панчевачко читалиште – Горан Траиловић

Шта се дешава

– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Ноћ пред дуго путовање у вечно – Миодраг Игњатовић
– Разговор са Рашом Поповим
Човек није тица – Весна Јовановић
– У библиотеци о адолесценцији – Весна Јовановић
– Разговор са др Гораном З. Голубовићем
Савремени изазови адолесценције – Весна Јовановић
– Разговор са Мирјаном Булатовић
Трагедија без расплета – Јелица Живковић
– Издавачка делатност у Бору – (уредила) Весна Тешовић

Књиге, књижевност

– Борски поетски круг Милана Мирића – Весна Тешовић
– Ожиљци и црна знамења – Саша Д. Ловић
– Дамарање детињства – Весна Тешовић

Прикази, читања, расветљења

– Судбина воденог цвета – Драган Стојменовић
– Од идеје до облика – Станиша Милосављевић

На нашој стази

– Homage to: Ване Бор 1993-2003 – Горан Миленковић
– Надреалистичка акустика (из магазина New Moment) – (Милета Продановић)
– Студија и антологија ана-риме – (Ване Живадиновић Бор)
– Живот и рад Александра Драгића Помежанског – Горан Миленковић
– Молитве на ушћу дуге – Светислав Стевановић
– Немушти језик обреда прелаза – Драган Стојменовић
– Hinc mortui vivunt et muti loquuntur (Ту мртви живе, а неми проговарају) – Драгица Радетић
Мала Бележница

Летопис библиотеке (27. јун 2002 – 27. јануар 2003)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Циркус – (Бошко Токин)

Живот библиотеке

– Документарна вредност визуелних и аудио-визуелних извора у завичајним фондовима –
Драган Стојменовић
– Могућност формирања медијатеке у Народној библиотеци Неготин – Милорад Грбовић
– Феномен читања у светлу промене носилаца информација – Горан Миленковић

Шта се дешава

– Сајам и о сајму – Ана Јанковић
– Говор Милосава Тешића на отварању 17. сајма књига у Народној библиотеци Бор
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– Самотиња (одломак) – Радиша Драгићевић
– Приче у папучама – Јелица Живковић, Весна Тешовић
– Разговор са Зораном Ћирићем
Урнебесно књижевно зезање – Весна Тешовић
– Уметност дијалога – Александар Костадиновић
– Уместо предговора (одломак из књиге Десет писаца – десет разговора)
– Разговор са Градимиром Стојковићем
Писати на дечији начин – Весна Тешовић

Књиге, књижевност

– Оивиченост сетом – Саша Д. Ловић
– Нове Приче у папучама – Бранислав В. Бранковић
– Продавац свежег бола – Милен Миливојевић
– Ни по бабу, ни по стричевима – Станиша Милосављевић
– Лутајуће сенке, уздигнуте и привидне – Саша Д. Ловић
– Маче наопаче Љубише Симића – Весна Тешовић

На нашој стази

– Сталне поставке Музеја рударства и металургије у Бору – Данијела Ристић
– Ескапизам и градско окружење – Јелена Ђорђевић-Максимовић
– Читање куће – читање града (Urbis morientis imago) – Драган Стојменовић
– Златна нит Ђорђа Вајферта – Драгица Радетић
– In Memoriam: Братислав Петровић (1959-2002) – Душан Кабић

Прикази, читања, расветљења

– Како читати нас саме? – Драган Стојменовић
– Антологија хумана пет хиљада година мудрости – Димитрије Ђорђевић
– Nox microcosmica (100 година Марка Ристића) – Саша Д. Ловић
– Tradecteur interpréte – Стеван Молнар

Мала Бележница

Летопис библиотеке (23. јануар 2002 – 30. мај 2002)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке

– Фонд серијских публикација у Народној библиотеци Бор – Ана Јанковић
– Читалачка интересовања корисника дечјег одељења – Весна Тешовић
– Библиотека плус – Јелица Живковић
– После 130 година – Ружа Божић

Шта се дешава

– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Зачин – Миле Марковић
– Деца уче – Весна Јовановић
– Београдски сајам – празник књиге и читања – Ана Јанковић
– Разговор са Драгишом Калезићем
Беседа о беседама – Драгица Радетић
– 100 година Новелове награде за књижевност
– Избор из поезије – Јелена Радовановић

Књиге, књижевност

– Бор – историјски путокази – Бранислав С. Миленковић
– Мирис балканске свакодневице – Милен Миливојевић
– Од Козарске до Француске 7 – Саша Д. Ловић
– Роман Самотиња Радише Драгићевића – емотивни осврт – Драган Тешовић
– Есхатолог Ивана Илића – Горан Траиловић
– Закукулелечање – Станиша Милосављевић
– Сажетошћу до пуноће израза – Весна Тешовић

На нашој стази

– Балканске књижевности пред крај века (из часописа Развитак) – (Светлана Слапшак)

Прикази, читања, расветљења

– Психологија данас – Јелена Ђорђевић-Максимовић
– Идентификација бактерија у стилу мишљења – Драган Стојменовић
– Против свеобухватности краха – Саша Д. Ловић
– Текстологија Душана Иванића – Горан Миленковић

Реаговања

– Збогом, песниче – Стеван Молнар
– О украденом споменику – Слободан Љ. Јовановић

Погледи

– „Шта“ и „како“ савремене поезије у нас – Ненад Максимовић

Летопис библиотеке (26. јун 2001 – 31. децембар 2001)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена
– Зид и књиге (одломак) – (Хорхе Луис Борхес)

Живот библиотеке
– Савиндан – крсна слава и Дан Народне библиотеке Бор – Ана Јанковић
– Наше дечије одељење – Весна Јовановић
– Играчкотеке, играонице и лекотеке – нови сегменти дечијих библиотека – Драгана Малић
– Играчке – нова врста некњижне библиотечке грађе – Драгана Малић

Шта се дешава
– 16. сајам књига у Бору – Ана Јанковић
– Реч Милисава Савића на отварању 16. сајма књига у Бору
– Књига у тржишном свету чуда – Драган Тешовић
– О лажима и другим демонима – Јелица Живковић
– Како избећи смрти – Милен Миливојевић
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– Човек под златном кацигом
– Разговор са Гораном Петровићем
Горан Петровић у Бору – Златја Марковић

Књиге, књижевност
– Марко Краљевић опет међу Србима – Весна Тешовић
– Човек рата и човек уопште – Саша Д. Ловић
– Милен Миливојевић (дриблинг духа) – Станиша Милосављевић

На нашој стази
– Обреди, ритуали, празници и ритуализовани јавни скупови у Бору – Драган Стојменовић

Прикази, читања, расветљења
– Истина у традицији – Дејан Крстић
– Пити, Шистек, Neantum – неколико мимогредних цитата

Реаговања
– Домаћи задаци из марљивости
– Обавештење организатора трибине „Домаћи задаци из марљивости“, одржане 18. априла 2001. г.
у Народној библиотеци Бор
– О мудрости која треба да рађа муње – Миљана Голубовић
– Рајко Лабан: „Ех. животе, животињо једна!“ – Саша Д. Ловић

Летопис библиотеке (14. децембар 2000 – 26. јун 2001)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена
– О променама је реч – Јелица Живковић

Живот библиотеке
– Библиотека Музеја рударства и металургије у Бору – Елица Стоиљковић
– Сеоске библиотеке – Божица Кочбашли

Шта се дешава
– Разговор са Горданом Куић
Гостовање Гордане Куић у Бору – Златја Марковић
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Бело, плаво, црвено – Миодраг Игњатовић
– Разговор са Ратомиром Ралетом Дамјановићем
У верзији Ралета Дамјановића – Златја Марковић

Књиге, књижевност
– У простору кратке приче – Бранислав В. Бранковић
– Књижевно стваралаштво Милана Стојадиновића Баса: песме без хаљина – Милен Миливојевић
– Басова кућа поезије – Венко Христов Борејн
– Избор из поезије Милана Стојадиновића Баса
– Нове књиге о Брестовачкој бањи – Ана Јанковић
– Звуци шарбановачке лире – песник Живко Аврамовић – Милен Миливојевић
– Избор из поезије Живка Аврамовића

Пријатељи библиотеке
– Телевизија Бор, пријатељ библиотеке
– Венко Христов Борејн

На нашој стази
– Кнежев дворац у Брестовачкој бањи – Мирјана Видовић
– Две песме, један гр(а)д – Горан Миленковић

Реаговања
– Има нешто међу нама – Радиша Драгићевић
– Муке с речницима – Станиша Милосављевић

Прикази, читања, расветљења
– Литература је слобода – Милан Станковић
– Зујање у прекидима – Оливера Вуксановић

Летопис библиотеке (19. јануар 2000 – 6. децембар 2000)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке
– 153 године Неготинске библиотеке – Власта Младеновић
– Импресије из Злота – Душанка Живановић
– Школске библиотеке – Божица Кочбашли
– Сајам у Бору

Шта се дешава
– Сто суседа у једном дому – Златја Марковић
– Сајам 1999. је био, а на сајму… – Божица Кочбашли
– Ијаколон и ја – Горан Миленковић
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Кључ од пријатеља – Раде Стојковић

Пријатељи библиотеке
– Радио Бор – Јелица Живковић
– Доктор Михајло Васиљевски (1926-1995) – Душанка Живановић

Разговор забележен
– Српски језик и нови миленијум – Бобан Арсенијевић

Књиге, књижевност
– Избор из поезије Милена Миливојевића
– Фрагменти о поезији Милена Миливојевића – Бранислав В. Бранковић
– Мало речи, многе мисли – Милан Стојадиновић Бас
– Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека – Топлица Марјановић

Реаговања
– Библиотечки логос – Станиша Милосављевић
– Туга (и) напомена – Горан Миленковић

Погледи
– Пиши, кад већ говориш – читај кад је већ написано – Светислав Стевановић

На нашој стази
– Човек иза камере – Александра и Милан Милошевић

Прикази, читања, расветљења
– Прошлост као бол, сан и дим – Милан Станковић
– Протоскромност у протопостпостмодернизму – Бобан Арсенијевић

Летопис библиотеке (1. април 1999 – 2. децембар 1999)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч уредника

Живот библиотеке
– Из историје борског библиотекарства – Душанка Живановић
– Лична карта Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли
– Од како до зашто: анкета за кориснике Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли,
Горан Миленковић
– Било је… – Невена Рајзнер

Пријатељи библиотеке
– …Књижевни клуб „Инорог“
– …Музеј позоришне уметности Србије

Шта се дешава
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Овде у паклу – Раде Стојковић
– Разговор са Светланом Велмар-Јанковић
Српска историја као Библија – Златја Марковић
– Протести борских посленика у култури у Народној библиотеци Бор – Милан Стојадиновић Бас

Књиге, књижевност
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– О поезији Радише Драгићевиће – Саша Д. Ловић
– Речи које опет живе – Горан Миленковић

На нашој стази
– „Les rivieres descendent dans les bateaux“ Ване Живадиновић Бор – Горан Миленковић

Погледи
– Заборављене књиге – Горан Миленковић

Летопис библиотеке (26. јануар 1999 – 23. март 1999)

Марија Калапиш
Развитком информационе технологије и њеним све бржим продирањем у све области знања и живота уопште, мења се и улога библиотеке и начин њеног пословања. Увођење аутоматизације у пословање је само један од корака у осавремењавању библиотеке и њеног рада. Имајући у виду улогу библиотеке у образовном процесу корисника, као и то да се све више информација може наћи на Интернету, библиотекари на себе преузимају улогу посредника који указују корисницима на релевантне информационе изворе.
Ради што боље и обухватније презентације, библиотеке израђују своје веб сајтове којима информишу кориснике о својој установи, начину и условима коришћења фондова, каталога и база података, радном времену. Такође, постоји могућност претраживања електронских каталога библиотеке, као и линкови за друге веће библиотеке, адресар појединих библиотека, и најновије вести о дешавањима и пројектима везаним за библиотеку.
Многе библиотеке негују књижевни укус и доприносе научном информисању, бавећи се издавачком делатношћу. Поред стручне литературе из области библиотекарства, поједине библиотеке издају како прозу, тако и поезију за децу и одрасле и часописе усмерене на праћење културе и књижевности.
Библиотеке у Србији образују, васпитавају и забављају развијајући издавачку делатност у папирном и електронском облику.
Народна библиотека Србије дуги низ година има развијену издавачку делатност.
Најкапиталније дело је Српска ретроспективна библиографија која је по хронологији подељена на периоде:
а) књиге (од прве штампане књиге до краја седамнаестог века, осамнаести век, 1801–1867, 1868–1944, 1945–1993)
б) листови и часописи (од Славено–сербског магазина Захарија Орфелина до 1918, 1919–1944, 1945–1993).
Српска библиографија – књиге 1868–1944. представља саставни део Српске ретроспективне библиографије и попуњава празнину од појаве Српске библиографије Стојана Новаковића. Рад на њој је почет 1954. године, а обухвата све српске књиге без обзира где су штампане.
Објављених петнаест свезака представљају до сада најпотпунији и најпоузданији библиографски преглед.
Часопис Гласник Народне библи-отеке Србије се први пут појавио 1940. године и до сада је четири пута покретан под различитим именом. Покренут је са намером да се корисницима редовно даје попис публикација које долазе у библиотеку, а садржао је и библиографски попис књига. Излажење часописа прекинуо је Други светски рат, а следећи пут је покренут 1960. године под називом Годишњак Народне библиотеке Србије. После годину дана је престао да излази и поново је покренут под истим називом после осамнаест година. Излазио је за 1978. и 1979. годину. Кроз двадесет година поново се јавља иницијатива да се покрене стручно гласило које поново добија назив Гласник Народне библиотеке Србије.
Каталог издања Народне библиотеке Србије може да се нађе само на Интернету и обухвата издања која се могу купити у књижари антикварници НБС. Наслови, са комплетним каталошким описом, разврстани су у следеће категорије: периодична издања, библиографије, каталози, опис ћирилских рукописа, посебна издања; издања библиотеке: корени знања, жива прошлост, Десанка Максимовић, стручна библиотекарска литература, методска упутства из библиотекарства, скрипта за стручне испите, приручници и студије.
Библиотека Матице српске објављује три серије каталога старих и ретких књига и легата и то: ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, Каталог старих и ретих књига Библиотеке Матице српске и Каталог легата Библиотеке Матице српске.
Едиција Трагови је покренута 1991. године и обухвата одабране радове стручњака Библиотеке Матице српске.
У тромесечном гласилу Вести налазе се информације о текућим догађајима у библиотеци.
Годишњак Библиотеке Матице српске са извештајима о раду и одабраним и стручним текстовима, оригиналним или преведеним, мада као сараднике има само стручњаке запослене у својој Библиотеци, драгоцен је и актуелан научни извор. Излази од 1977. године, са прекидом од 1981. до 1989. године, а обновљен је у време када се гасио часопис Библиотекар (часопис за теорију и праксу библиотекарства, који излази од 1948. године као гласило Савеза библиотечких радника Србије).
Летопис Матице српске је часопис који је старији од саме Библиотеке. Покренуо га је 1824. године Георгије Магарашевић под називом Српски летопис. Због материјалних проблема преузима га Друштво Матице српске у Пешти и 1864. године сели се у Нови Сад. Тада мења назив у Летопис Матице српске, а од 1924. године постаје актуелна месечна публикација која прати живот тадашње Војводине.
Поред тога имају и периодична издања која излазе редовно. То су: Библиографија књига у Војводини, Билтен приновљених књига на страним језицима, Сигналне информације – из књижевности, лингвистике и библиотекарства.
Библиотека Српске академије наука и уметности 1978. године покреће серију Издања Библиотеке САНУ у којој публикује попис и садржај Академијиних издања, као и њених института.
Поводом 130-годишњице Би-блиотеке САНУ објављен је Преглед издања САНУ 1886–1947, а 1991. године је објављен водич Библиотека Српске академије наука и уметности.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је одскоро поново покренула издавачку делатност која се за сада заснива на издавању каталога тематских изложби књига које се налазе у фонду Библиотеке.
Заједница библиотека универзитета у Србији (ЗБУС) објављује часопис Инфотека, који излази од 2000. године и то два пута годишње. То је часопис за информатику и библиотекарство, а објављује научне и стручне радове из ових области. Часопис се доставља високошколским и специјалним библиотекама које су чланице заједнице, а постоји и претплата за библиотеке и институције које нису чланице, као и претплата за појединце и студенте.
Заједница матичних библиотека Србије је издавала информативно гласило Заједница библиотека, које је излазило од 1970. године, са прекидима од 1976. до 1979. а часопис није излазио ни за 1988. и 1989. годину. Часопис је излазио повремено и достављао се свим матичним библиотекама у Србији.
Универзитетска библиотека „Никола Тесла” из Ниша издаје електронске билтене приновљених публикација.
Опис часописа је скраћен и састоји се од: наслова, поднаслова, места издавања, издавача и године издавања. На крају описа је идентификациони број часописа из каталога библиотеке. У главном регистру часописи су сређени по систему стручне (УДК) класификације и то тако да бројеве прати и додатно језичко објашњење.
Поред тога издаје и публикације: Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета у Нишу, Каталог домаћих серијских публикација у библиотекама Универзитета у Нишу, Каталог серијских публикација Универзитетске библиотеке у Нишу, Каталог иностраних серијских публикација у библиотекама Универзитета у Нишу, Билтен приновљених књига и Билтен часописа.
Универзитетска библиотека у Крагујевцу издаје: Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу и Библиографију магистарских и докторских дисертација које су одбрањене на факултетима Универзитета у Крагујевцу.
Централна народна библиотека Републике Црне Горе „Ђурђе Црнојевић” из Цетиња посебну пажњу посвећује прикупљању публикација о Црној Гори из земље и иностранства, као и наслова чији су аутори Црногорци. Поред ретроспективних и тематских изложби, библиотека има успешну и разнородну издавачку делатност која се реализује преко неколико едиција.
У едицији Посебна издања објављују се научне монографије, зборници радова, кумулативне тематске библиографије и слична издања из историје и културе Црне Горе.
У едицији фототипских издања су до сада репринтовани највреднији наслови књига и периодике из раног периода наше штампарско – издавачке делатности.
Црногорска библиографија 1494 – 1994. године је ретроспективна библиографија Црне Горе са штампарским, ауторским и предметним критеријумима у основи. Састоји се од четири тома:
1. Библиографија монографских публикација обухвата све књиге, брошуре и музикалије штампане у Црној Гори, све књиге црногорских издавача штампане изван Црне Горе, дела Црногораца штампана на било ком писму и у било којој држави, дела старих штампара пореклом из Црне Горе.
2. Библиографија серијских публикација обухвата све серијске публикације издате и штампане у Црној Гори, сва периодична издања која су издале црногорске институције, а штампана су изван Црне Горе.
3. Библиографија чланака и прилога у серијским публикацијама обухвата само радове стручног и научног карактера, оригиналне књижевне радове, прилоге објављене у Црној Гори и Црногораца који живе изван Црне Горе.
4. Библиографија дела о Црној Гори и Црногорцима обухвата књиге и значајне чланке објављене изван Црне Горе, а тичу се Црне Горе и Црногораца. До сада су објављене библиографије на: енглеском, немачком, руском, италијанском, француском и чешком језику.
Био–библиографија је едиција у којој су до сада био–библиографски обрађене бројне и најважније личности из културног, научног, уметничког и јавног живота Црне Горе.
Поред ових едиција, библиотека издаје и часопис Библиографски вјесник – лист Друштва библиотечких радника Црне Горе и Центра Републике Црне Горе – који доноси нове информације и сазнања о Црној Гори и Црногорцима. Часопис излази у три броја годишње од 1961. године, а паузу прави од 1964. до 1976. године.
Подгоричка Народна би блиотека „Радосав Љумовић” издаје часопис Гласник којим је обележила сто двадесет једну годину оснивања подгоричке читаонице на чијим је темељима и настала ова Библиотека.
Поред тога излази и: Биографија Гласника, Био–библиографија др Слободана Калезића и Библиографија чланака из културе и збивања у дневном листу Вијести за прву годину.
Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева започиње издавачку делатност 1985. године преузимањем издавања часописа Повеља, који је покренут 1971. године. То је часопис за књижевност, уметност и културу, који 1975. године мења назив у Повеља октобра. Библиотека га преузима од локалне Културно – просветне заједнице и до 1997. године излази тромесечно, а сада излази четворомесечно. Часопис објављује српску и преведену књижевност, као и прилоге из ликовних области, историје, филозофије,…
С времена на време су се појављивала и издања књига, а од средине деведесетих се издавачка делатност развија и грана у више издавачких целина. Постоје едиције: „Поезија данас”, „Остала издања”, библиотека „Проза данас”, библиотека „Звоник” и „Зборници”.
У оквиру едиције Остала издања значајна је Библиографија прилога у краљевачкој периодици аутора Дејана Вукићевића. Састоји се од две књиге и обухвата часописе: Освит, Октобар, Слово и Повеља (1971–2000). Прва три часописа су се угасила, а Повеља и даље траје и њој је посвећена друга књига.
Пожаревачка Народна би блиотека „Илија М. Петровић” почиње издавачку делатност 1996. године објављивањем публикације Водич кроз библиотеку и прве свеске Каталога старе и ретке књиге у Народној библиотеци „Илија М. Петровић” у Пожаревцу (1774 – 1867).
Каталог садржи осамдесет пет библиографских јединица које су сређене хронолошки. Две најстарије публикације Итика јерополотика и Рајићева Историја разних словенских народа су детаљније обрађене због њихове велике вредности за културну историју и графичког изгледа. У каталогу се од аутора налазе: Доситеј Обрадовић, Јован Стерија Поповић, Ђорђе Малетић, Милован Видаковић, Франц Миклошић, Милан Ђ. Милићевић, Ђура Даничић, Његош,… Каталог има три регистра – регистар аутора, регистар наслова и регистар књига са списковима пренумераната.
Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић” у Инђији има развијену издавачку делатност, а поред тога приређује књижевне вечери, предавања и изложбе.
Као домаћин научног скупа „Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића”, који се организује од 1983. године, издаје Зборник радова са сусрета библиографа, чији први број излази 1988. године.
У протеклих неколико година издаје фототипска издања дела проте Радослава Марковића (инђијског историографа с почетка двадесетог века): Инђија у сећањима Ђорђија Војновића и Стара Инђија Славка Гавриловића… Од 1999. године издаје збирке бећараца и поскочица: Нема лепше песме од бећараца, а и суиздавач је у два пројекта: Физика др Вјекослава Сајферта, са Техничким факултетом из Зрењанина и Лирски мемоари Душана Ранковића са Матицом српском из Новог Сада.
Народна библиотека из Пожеге се од скоро бави издавачком делатношћу. Од 1999. године до сада објављене су само две књиге др Животе Марковића: Ужички крај у доба Карађорђа и Ужички крај у Србији Кнеза Милоша.
Од 2001. године издаје часопис Пожешки годишњак, који објављује прилоге из економске, политичке и културне историје Пожеге. До сада је изашао само један број.
Народна библиотека „До ситеј Обрадовић” из Старе Пазове такође започиње издавачку делатност последњих година. До сада је објавила: Зборник радова са научног скупа посвећеног двестагодишњици рођења П.Ј. Шафарика, одржаног у Библиотеци 1995. године; репринт издање Православна Српска парохија у Старој Пазови крајем 1991. године Симеона Араничког и Српске народне приповетке Дамјана Прерадовића.
Народна библиотека „Жика Поповић” из Шапца се од 1967. године бави издаваштвом које је искључиво завичајно опредељено.
Публикација Подрињски часописи 1920–1970. Добрила Аранитовића представља део програма истраживања завичајне периодике и њоме је обележена 150-годишњица шабачког читалишта. Обухватила је часописе: Подрињски весник, Ново доба, Вентураементес, Глас цркве, Књижевни полет, Звезда, Подриње и Уствари који су поређани хронолошки и урађен је комплетан попис садржаја.
Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин” из Зрењанина је препознатљива по својој издавачкој делатности. За четврт века бављења издаваштвом Библиотека је објавила преко сто седамдесет наслова књига у тиражу око триста педесет хиљада примерака.
Издавачка делатност је организована у оквиру едиција и то: „Савремена поезија”, „Савремена проза”, „Књижевност за децу и омладину”, „Наши писци”, Фе-никс”, „Сусрети”, „Завичајне свеске”, „Полис”, „Уметност”, Библиотека: Посебна издања, Библиотека: Изабрана дела Тодора Манојловића.
Библиотека издаје и часопис Улазница, који је почео да излази још 1967. године и до сада је изашло сто шездесет бројева или просечно пет бројева годишње. Часопис обухвата културу, уметност и друштвена питања.
Панчевачка градска библиотека, почевши од 1994. године, сваке треће године организује научне скупове посвећене раз–ним темама које су везане за библиотекарство и књижевност. Излагања са прва два научна скупа су објављена као ванредни бројеви часописа Свеске (часописа за књижевност, уметност и културу који издаје Заједница књижевника Панчева. Излази четири пута годишње – у марту, јуну, септембру и децембру), а са трећег као посебна публикација под називом Књижевна топографија Панчева.
Од новембра 2002. године Библиотека издаје стручни лист Панчевачко читалиште, који је настао услед потребе за стручним усавршавањем библиотекара, разменом идеја и откривањем јавности значаја библиотечке делатности за развој овога града.
Библиотека као суиздавач објављује и зборник песама, фототипска издања, превод докторске дисертације Милана Ћурчина, спомен издање прве књиге стихова Ми рослава Антића: Испричано за пролеће, Незнане и мало знане списе Бранислава Нушића, а у току су и припреме за издавање заједничког гласила са Историјским архивом, Народним музејом и Заводом за заштиту споменика културе у Панчеву.
Градска библиотека у Вршцу издаје своје гласило Библиотечки билтен за популарисање књижевности, културе, уметности и библиотекарства, који излази од 2002. године и то шест пута годишње. Часопис излази у оквиру пројекта „Библиотека као информативни и едукативни центар града”, који је подржан од Фонда за отворено друштво у Новом Саду и Open Society Institute Budapest.
Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку поред песничких свечаности „Дисово пролеће”, које се приређују већ тридесет седам година, издаје стручни лист Глас библиотеке, као и едиције „Завичајна библиографија” и „Завичајна библиотека Врела”.
Глас библиотеке је часопис за библиотекарство, који излази од 1990. године једном годишње.
У оквиру едиције „Завичајна библиографија” објављено је девет књига о различитим темама, а највише је персоналних и тематских библиографија. Међу њима је и библиографија о чачанском штампарству и издаваштву до 1941. године, која је објављена 1998. године поводом сто педесет година читалишта и сто година штампарства у Чачку.
Едиција „Завичајна библиографија Врела” покренута је 1983. године и скреће пажњу на ауторе чија су дела остала у рукопису.
Матична библиотека „Светозар Марковић” из Зајечара издаје библиографију часописа Развитак од броја 1-200 (1961–1998). То је часопис за друштвена питања, културу и уметност и завичајног је карактера.
Српска читаоница у Иригу од 1962. године организује Сабор библиотекара Срема на коме се последњих година окупљају библиотекари из целе Србије, а књижевну едицију „Стражилово” је основала пре двадесет пет година и у оквиру ње је изашло преко двеста наслова из области књижевности и науке.
О најмлађим читаоцима брину народне библиотеке: „Лаза Костић”и „Вук Караџић” у Београду.
Народна библиотека „Ла за Костић” је данас огранак Библиотеке града Београда и ово име носи од 1995. године. Организује књижевне трибине: „Међу јавом и мед сном”, трибине књижевности за децу и младе „Бранко Ћопић”, као и представљања дечјих часописа. Од 1996. године трибина „Бранко Ћопић” једном годишње објављује зборник дечјих песама са ђачких песничких сусрета деце Чукарице.
Народна библиотека „Вук Караџић” је такође огранак Библиотеке града Београда и организује разне књижевне програме, програме за децу предшколског узраста „Срицање сликовнице” и програме за ученике „Жива лектира”. Издаје часопис за књижевност и културу Расковник, који осликава појаве у народном животу и подстиче народну културу и изворно стваралаштво и у сеоској и у градској средини.
У данашње време појављују се и виртуелне библиотеке. То су библиотеке без зидова, које своје услуге пружају преко рачунарских мрежа, тако да им нису потребни каталози, читаонице, магацини, а ни библиотекари. Оне имају за циљ да задовоље потребе људи за информацијама на сваком месту, у свако време и за свакога, па се по томе разликују од циљева традиционалне библиотеке.
Пројекат Растко – Библиотека српске културе на Интернету представља подухват електронског архивирања и издавања научних и уметничких дела која припадају српској и сродним културама и има за циљ да их учини доступнима како у земљи, тако и у иностранству уз очување и развој националног писма – ћирилице у окружењу глобалне информатичке цивилизације.
Пројекат је 1998. године званично почео да ради. По броју текстова и докумената то је највећа електронска библиотека српске културе, а по броју наука (антропологија и етнологија, археологија, богословија, историја, лингвистика, филозофија) и уметности (драма и позориште, књижевност, ликовна уметност, музика, стрип, филм и телевизија, фотографија) најобухватнија.
У оквиру пројекта су премијерно објављене две хипертекстуално написане приче Милорада Павића: Дамаскин. Прича за компјутер и шестар и Стаклени пуж. Претпразничка повест, а библиотека књижевности садржи и биографију књижевних радова Милорада Павића, као и библиографију радова о њему. Од значајнијих дела ту су и: списи Светог Саве и Стефана Првовенчаног, Његошев Горски вијенац, Кратка историја српске књижевности Јована Деретића,… Песништво је заступљено подбиблиотеком која је посвећена Миодрагу Павловићу, а савремену српску драму представља педесетак драмских текстова. За српски стрип је дат преглед по ауторима, а на мрежи се може погледати и каталог изложбе Фото–савеза Југославије, и прочитати књига Радослава Лазића Естетика телевизијске режије.
На овај начин, пројекат шири и популаризује корисна достигнућа информатичке цивилизације унутар српског друштва и културе и афирмише недовољно цењене области српске културе, као што су: популарна урбана култура и кибернетичка поткултура.
Углавном све велике библиотеке имају заступљену издавачку делатност, било да се објављивање врши континуирано или са мањим или већим прекидима.
Подједнако је важно да се издаје стручна литература потребна за перманентно усавршавање и дошколовавање кадрова и литература којом се развија и унапређује библиотечка делатност, као и литература из других области, поготово књижевности, како би се што више популарисали књига и читање.
Иако је тешка материјална ситуација у свим библиотекама допринела да издавачка делатност буде прилично слаба, ипак треба радити на томе да се она побољша. То поготово важи за мање градове где часописи и билтени библиотека поред новости везаних за своју установу доносе и преглед важнијих културних дешавања у тој средини, па су намењени широј популацији и имају значајну информативну улогу.
Библиографија
1. www.krstarica.com
2. www.google.com
3. www.kanoodle.com
4. www.biblioteke.org.yu
5. www.rastko.org.yu
6. www.unilib.bg.ac.yu
7. www.nbs.bg.ac.yu
8. www.sanu.ac.yu
9. www.cacak–dis.org.yu
0. www.kv–biblio.org.yu
11. www.zr–biblio.co.yu
2. www.vrsac.com
13. www.arhiv.sv.gov.yu
4. www.bms.co.yu
5. www.npb.cg.yu
6. www.cetinje.cg.yu
7. www.jabooka.org.yu
8. www.junis.ni.ac.yu
9. Енциклопедијски лексикон/Коста Гру бачић. – Београд: Завод за издавање уџбеника,1964.
20. Библиотекарски лексикон/Владимир Јокановић … /и др./ . – Београд: Нолит, 1984.
21. Рјечник библиотекарских стручних израза/Ентони Томпсон. – Загреб: Издавачко предузеће школска књига, 1965.
22. Библиографија прилога у краљевачкој књижевној периодици / Дејан Вукићевић. – Краљево: Народна библиотека „Радосав Веснић”, 2000.
23. Библиографија часописа Развитак : од броја до 200 (1961-1998) / Кармен Гњеч-Мијовић. – Зајечар : Матична библиотека „Светозар Марковић”, 1998.
24. Подрињски часописи: 1920-1970: библиографија / Добрило Аранитовић. – Шабац: Народна библиотека „Жика Поповић”, 1997.