Приредиле: Драгица Радетић, Ана Јанковић
Тања Велманс, Чудесна повест иконе, Clio, Београд, 2007., Превела с француског Наташа Икодиновић
Византијска уметност и цивилизација је неисцрпна тема стручног интересовања историчарке уметности Тање Велманс, која је своју заокупљеност византијским простором и очараност византијском духовношћу понела из родне Бугарске у Француску. Бројни радови које је објавила из ове области, могли су да упознају савременог читаоца на Западу са историјом и уметничким благом које је сачувано на простору некадашње. Њено интересовање усмерено је посебно на грузијску уметност и српско средњовековно сликарство у Србији и Македонији.
Књига Чудесна повест иконе настала је захваљујући радозналом духу истраживача и личном доживљају естете. Управо емоције исказане као доживљај лепоте и испуњености коју ауторка осећа испред византијског уметничког дела чини ову књигу сасвим другачијом од њених претходних радова.
Тајна иконе, њено теолошко и мистично значење, настанак и историјски развој, разоткривају се на замишљеном путовању у византијску епоху до 15. века, на које ауторка с лакоћом води читаоца. Кроз ову духовну авантуру га упознаје са стварним и имагинарним, са сличностима и разликама хришћанске културе Истока и Запада у средњем веку, са незаобилазним темама живота и смрти, духа и материје, земаљског и небеског…
Приликом гостовања у Београду новембра 2007. године, Тања Велманс је на питање како икона утиче на посматрача, како на њега преноси свој код, одговорила:
“Икона буди у нама осећања, због тога што је икона донела човеку одговор на трансцендентална питања, на питања о апсолуту, донела сазнања о целини небеског света, знања о свету који је изнад човека.“
У свом предговору за српско издање ауторка се обраћа српском читаоцу као бољем познаваоцу византијске уметности од читаоца са Запада и нада се да ће га ова књига узбудити, а можда и опчинити
Богдан Богдановић, О срећи у градовима Просвета, Београд, 2007.
Слутње да ће планета постати обзидана и зазидана бетоном и челиком и да са градњом бетонских грдосија и чудовишта свет постаје хиперурбанизован, све више се обистињују. Између цивилизација, савремених и прошлих, нема разумевања, иако би једна другој могле много да кажу, када би имале довољно стрпљења да се слушају. Нажалост, нова, силнија и робуснија прождире стару, уморну и крхку. Ипак, данашњи човек, између прошлости и будућности, може да ужива у лепоти и мудрости традиционалних градова, док их још има.
Ако читалац одабере књигу О срећи у градовима пристаће да га Богдан Богдановић, уметник и књижевник, архитекта и филозоф градње, води по свету, у обилазак градова, и неће се покајати. Изванредним стилом, сликовито и поетски надахнуто Богдановић говори о различитим градовима, о томе шта их чини посебним и живим, о духу и карактеру или како каже „психизму“ града. Прве странице у књизи посвећује Београду, своме родном граду. Из Београда читалац креће даље на пут и заједно са студентима професора Богдановића учи како град треба упознавати градове, како их умети гледати. Као најбољи, проверени метод препоручије се пешачење. „Град треба ме- рити и читати сопственим корацима“, јер само тако га је могуће обухватити свим чулима. Говорећи о вишечулном доживљају града присећа се раскошне Венеције која има лош задах, Фиренце која је презасићена сувом прашином, Болоње у којој звуци и звучна слика надвадава визуелну… Опчињен градовима које прожима магија воде, издваја Штокхолм и Хелсинки као вилинске градове на води и Амстердам који није само на води него је, како каже, и у води до колена.
Врло занимљиво је упознавање са кружним градом, Багдадом, бившим градом из бајке, затим са социјалистичким градовима Пјонгјангом и Пекингом, кроз који га води млада пратиља са поетичним именом Ласта Са Стеновите Обале.
Чаролији речи и духовном до- живљавању путовања читалац се препушта и у обиласку америчких градова, Њујорка, Сан Франциска и Чикага.
Али оно што све ове градове чини живим у сећању путописца и доживљају читаоца су у ствари случајни сусрети са људима, живот људи у тим градовима, а све остало је како каже аутор „само сценографски оквир који је помогао да се боље уочи и прати човек у градском простору, све је то једна представа које не би било да нема људи, јер без глумаца нема представе“.
Након прочитане књиге О срећи у градовима читаоцу ће бити драго што је био део те представе, па макар и у публици.
Иван Клајн, И филозофи су луди : антологија смешних штампарских грешака, Београдска књига, 2007.
Свакодневно се исписују тоне и тоне папира, и замислите колико се грешака крије у написаном, упркос вредним коректорима. Грешке, као брзе осице, прелете и сакрију се од очију онога ко пише, али често и онога чији је посао да их хвата и уклања. Нису узалуд Латини давно измислили имена за написане, грешке пера, lapsus calami, али и за изговорене, грешке језика, lapsus linguae. Грешке су најчешће случајне, али могу бити и намерне, када их бирају хумористи и шаљвџије, а понекада и злонамерне, када их чине заједљивци.
Језичке грешке направљене пред очима или ушима јавности могу бити врло непријатне, чак скандалозне, а могу имати и застрашујуће последице за починиоца. Али могу бити и врло забавне, настале смешно премештеним или изостављеним словима у речи.
Смешним грешкама бави се Иван Клајн, наш врсни лингвиста у својој најновијој књизи са смешним насловом И филозофи су луди (уместо људи) Иако књига носи поднаслов антологија смешних штампарских грешака, настала је услед измишљања и бележења реченица које постају смешне захваљујући забавним грешкама, мада није искључено да су се негде заиста и догодиле. Грешке постају забавне када су неочекиване у датом контексту. Двадесетак година аутор је одабирао овакве грешке које постају нека врста енигматске игре за читаоца. Текст захтева пажљиво читање и учи читаоца коректурском занату.
Књига садржи више од две хиља- де грешака, које су груписане по типу и тематици. Илустрације Драгана Тасића сликовито прате духовит текст. За читаоца заиста забавно штиво које засмејава не само на свакој страни него у свакој реченици.
Свака млада девојка сања о принцу из банке.
У амбуланти остаје дежурна сестра спремна да пребије сваког ко дође после радног времена.
Домановић је био благ човек, али нико од оних који су му се замерили није избегао оштрицу његове сатаре.
Што се тиче слабе оцене вашег сина, имате две могућности: да сами радите с њим или да млатите наставника.
Пензионери воле птице и деле с њима сваку муву која им преостатане од ручка.
Новинари воле да вас интервјуишу, јер увек исцрпно оговарате.
Возач је био довољно модар да се не упушта у даљу расправу с полицајцима.
Даруб Мекман, Историја среће, Геопоетика, Београд, 2007.
У својој изванредној Едицији „Интимна историја“, Геопоетика је прошле године објавила књигу Историја среће Дарина Мекмана, професора на Универзитету Флорида, аутора неколико књига и многобројних чланака о европској и америчкој историји, култури и политици. Историју среће је на ен леском објавио 2006. године (Happiness: A History, Grove/Atlantic Press). Ова књига није ни налик онима које на популаран начин, „из личног, али и из искустава других „подучавају“ читаоца како да оствари сопствену срећу, промени је у своју корист, утиче на њену променљивост… Ово је озбиљна студија о историји среће, приказаној и објашњеној кроз дуге векове људске историје и цивилизације, векове у којима су се смењивали беда и благостање, рат и мир, векови болести, природних катаклизми, тако да је, како аутор наводи, још Херодот подсетио да “колико год био кратак његов живот, ниједан човек није толико срећан да га неће запасти, не једном, већ много пута, да пожели да је мртав, а не жив“. Дакле, од старих Грка до данас, бројна су питања о срећи на која аутор покушава да пронађе одговор. Од ове Херодотове опаске до Хегелове тврдње да се „историја може промишља- ти са становишта среће, али историја није тло на коме успева срећа. Раздобља среће су празне странице у књизи историје“, прошло је много времена, па иако су многи размишљали на ову тему, не само историчари и филозофи, већ и обични, најобичнији људи притиснути проблемима свакодневице, није се дошло до коначног спознања шта је срећа. Сви желе да буду срећни, али нико не уме да јасно и доследно каже шта је то што заиста жели и што би га учинило уистину срећним. Мекман о срећи говори као о модерној религији и пита се да ли су људи одувек у њу веровали, да ли је срећа вечна, универзална – или има историју, одређени временски и просторни запис. Може ли се срећа измерити, упоредити? Да ли су нека друштва срећнија од других? „Иако немам намеру да се упустим у тако смео покушај као што је писање историје човечанства, убеђен сам да историја среће, макар у почетку, треба да буде интелектуална историја, историја поимања овог вечног људског циља и стратегијâ смишљених да се он достигне, која би пратила њихов настанак и развитак у различитим етичким, филозофским, религиозним и, додао бих, политичким контекстима“, каже аутор. Појам среће је током векова драстично мењан, а промене које су настајале биле су тако велике, да се може закључити да „срећа“ из прошлости није ни налик данашњим поимањима „среће“.
Џон Фанте, Упитај прах, ЛОМ, Београд, 2007. Превео са енглеског Флавио Ригонат
Роман Упитај прах, условно речено наставак је романа Чекај до пролећа, Бандини, и са њим, као и са првим романом Пут за Лос Анђелес (који је, узград, издавач одбио да објави јер је био сувише смео и провокативан за конзервативни књижевни тренд тог времена, па је објављен тек постхумно), чини тематску целину о животу Артура Бандинија, главног јунака сва три романа, Фантеовом алтергу. Довољно је рећи да је Упитај прах у суштини, једна незаборавна прича о необичној љубави између младог Американца (италијанског порекла) Артура Бандинија, који је дошао у Лос Анђелес да се прослави као писац и исто тако младе Американке (мексиканског порекла) Камиле Лопез. Он своје дане проводи у бедном хотелу на Бункер Хилу у Лос Анђелесу, покушавајући да заради новац шаљући приче часописима, а она радећи у ‘’Колумбија кафеу’’, ћумезу над свим ћумезима описаним у светској литератури. Дошавши из Колорада у Лос Анђелес са једином жељом да постане познат и славан писац, Артуро Бандини са Камилом започиње везу која је од самог почетка била на самој ивици између љубави и мржње, стално потискујући своја супротстављена осећања којима је изложен док покушава да обузда страст коју према њој осећа. У његовом животу присутна је још једна жена, несрећна Јеврејка Вера. Фанте је радњу свих својих романа смештао у прљава предграђа Лос Анђелеса тридесетих година прошлог века, у којима животаре сиромашни и одбачени, док се хране сновима о успеху, али без америчког happy enda, ругајући се америчком систему вредности и начину живота (Артуро Бандини се захваљује Богу што је Американац, руга се Камили због њеног мексиканског порекла, а истовремено припаљује одбачени опушак који је подигао из сливника). У свом сиромаштву и безнађу, Артуро Бандини (као и сам Џон Фанте, уосталом) утапа се у гомилу истих таквих који су у топли ЛА дошли да пронађу своје место под сунцем. На несрећу, открио је да на том месту чак и ‘’сунце припада другима’’, и да му ништа друго није преостало до да игра ту игру до краја, усрдно одржавајући у животу илузију да је ту рај и да је и сам део тог раја.
Упитај прах је доживео велики успех код читалаца. Инспирисан тиме, Фанте је, смртно болестан и готово слеп, издиктирао свој последњи, четврти роман о Артуру Бандинију Снови са Бункер Хила. По роману Упитај прах снимљен је истоимени филм у коме су главне улоге играли Селма Хајек и Колин Фарел.
