Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Уз десети број Бележнице – Ана Јанковић

Живот библиотеке

– Облици допунских извора финансирања у јавним библиотекама и архивима Велике Британије –
Драгана Малић
– Време у протоку књиге – Драган Стојменовић
– 135 година библиотекарства у борском крају – Бисерка Јаношевић

Шта се дешава

– Први стручни скуп библиотекара Борског и Зајечарског округа – Јелица Живковић
– Да ли је књига Ваша потреба? – Ана Јанковић
– Читање (ни)је чин усамљености – Милисав Савић
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
Једногласно: скромно, неуспело, невешто, епигонски
– Разговор са Томиславом М. Симићем
Војвода Миленко Стојковић – историја која се живи – Весна Тешовић
– Филмска грађа „Бакар-филма“ – Драган Марјановић
– Библиотека осликана чајем – Весна Тешовић

На нашој стази

– „Златно доба“ Борског рудника 1930-1941 – Бранислав С. Миленковић
– Фрања Шистек (1854-1907) – Драгица Радетић
– 200 година од Првог српског устанка у Тимочкој крајини – Станиша Милосављевић
– 170 година Тимочке епархије: кратак осврт на рађање духовног живота – Слободан Љ. Јовановић
– Борски јубилеји: наши потенцијали и пропуштене прилике – Слободан Љ. Јовановић
– Бор – живот и сећања (одломак) – Александар Фјодорович Воронцов

Прикази, читања, расветљења

– Мотиви демонског у роману Злочин и казна Ф. М. Достојевског – Едита Евгенија Цоловић
– Прилози за историју Крајине – Милорад Грбовић
– Поезија – одбрана и последњи дани – Бранислав Бане Димитријевић
– За и против награде – Станиша Милосављевић
Летопис библиотеке (24. новембар 2003 – 17. јун 2004)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Комуникација и култура (одломак) – (Јасна Јанићијевић)

Живот библиотеке

– Интелектуалне слободе и библиотека – Милица Матијевић
– Ум у служби слободе – Драгица Радетић
– У почетку беше реч – Маријана Матовић
– Читалишта и Читаоница карановачка – Наташа Малешевић
– „Бечка школа“ – смер библиотекарство – Милорад Грбовић
– Катедра за библиотекарство и информатику – Јелена Бањац, Ана Јовановић

Шта се дешава

– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Сандуче – Снежана Ивановић
– Маче – Милена Првуловић
– Поверење – Драга Гавриловић
– Београдски сајам књига – Ана Јанковић
– Изложба „Средњовековне цркве и манастири на Космају“ – Зоран Симић
– Трибина о „новој школи“ – Весна Јовановић
– Слике тајни – Јелена Милетић, Небојша Миликић

Књиге, књижевност

– Постхумно објављена књига – Милен Миливојевић
– Бор – живот и сећања (одломак) – Александар Фјодорович Воронцов

На нашој стази

– Француско друштво Борских рудника – Бранислав С. Миленковић
– Друштвени и културни развој Бора до Другог светског рата – Неда Михајловић
– Соколско друштво у Бору (1930-1941) – Слободан Љ. Јовановић
– Законитост кризе у политичкој употреби простора – Драган Стојменовић
– Етнолошка збирка Музеја рударства и металургије у Бору – Сузана Мијић

Прикази, читања, расветљења

– Кафкина поетика простора – Виолета Станковић
– Етно-историјски процеси у источној Србији у 19. веку – Сузана Мијић
– Тамна срж – Горан Миленковић
– Морална паника Кенета Томпсона – Ненад Пантић
– Из радионице – Станиша Милосављевић
– (А сад мало) О писцима – Бранислав Бане Димитријевић
– Повеља, часопис за књижевност, уметност и културу – Живорад Недељковић
Мала Бележница

Летопис библиотеке (17. јул 2003 – 19. новембар 2003)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Подстанарка – Јелена Радовановић

Живот библиотеке

– Издавачка делатност у библиотекама – Марија Калапиш
– Библиотека у улози локалног информационог центра – Јелица Живковић
– Слобода интелекта или интелектуална слобода у библиотекарству – Драгица Радетић
– Читање – не само културна потреба, већ и навика – Весна Јовановић
– Светлоносац културе – Даница Оташевић
– Дисово пролеће – Даница Оташевић

Шта се дешава

– 18. сајам књига у Народној библиотеци Бор – Ана Јанковић
– Човек без књиге – шта је то? – Тихомир Нешић
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
Ситне изнутрице – књига године
– Ситне изнутрице (избор) – Јелена Радовановић
– Разговор са Милетом Продановићем
Књижевност као „одбрана и последњи дани“ – Весна Тешовић
– Разговор са Мирком С. Марковићем
Хумор – основа књижевности за децу – Весна Јовановић
– Путоказ здравља у библиотеци – Драгица Радетић
– Изложба лековитог биља у библиотеци у Брестовцу – Бориславка Репац

Књиге, књижевност

– Царске песме – Радиша Драгићевић
– Афористичарско умеће – Милен Миливојевић

На нашој стази

– Село Бор – Драган Стојменовић
– Стогодишњица Борског рудника: кратка повест открића – Слободан Љ. Јовановић
– Француско друштво Борских рудника – Бранислав С. Миленковић
– 130 година кривељске цркве – Слободан Љ. Јовановић
– Милош Милутиновић – наш суграђанин – Бранислав С. Миленковић

Прикази, читања, расветљења

– Радоје Домановић вечно међу Србима – Весна Тешовић
– Владислав Петковић Дис: „Можда спава“ – Виолета Станковић
– Пролегомена за сваку будућу прогностику: симболичко читање и симболички говор –
Драган Стојменовић
– Зашто жене нису писале? – Јелена Милетић
– Руска идеја Николаја Берђајева – Димитрије Ђорђевић
– О превођењу наслова књижевних дела – Ениса Николић
– О бардовима (борске) критике – Бранислав Бане Димитријевић
Мала Бележница

Летопис библиотеке (22. јануар 2003 – 30. јун 2003)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Подигох споменик… – (А. С. Пушкин)

Живот библиотеке

– Има ли наде за школске библиотеке? – Јелица Живковић
– Ка континуираном библиографском раду – Драгица Радетић
– Откуп – за (због) кога? – Ана Јанковић
– Панчевачко читалиште – Горан Траиловић

Шта се дешава

– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Ноћ пред дуго путовање у вечно – Миодраг Игњатовић
– Разговор са Рашом Поповим
Човек није тица – Весна Јовановић
– У библиотеци о адолесценцији – Весна Јовановић
– Разговор са др Гораном З. Голубовићем
Савремени изазови адолесценције – Весна Јовановић
– Разговор са Мирјаном Булатовић
Трагедија без расплета – Јелица Живковић
– Издавачка делатност у Бору – (уредила) Весна Тешовић

Књиге, књижевност

– Борски поетски круг Милана Мирића – Весна Тешовић
– Ожиљци и црна знамења – Саша Д. Ловић
– Дамарање детињства – Весна Тешовић

Прикази, читања, расветљења

– Судбина воденог цвета – Драган Стојменовић
– Од идеје до облика – Станиша Милосављевић

На нашој стази

– Homage to: Ване Бор 1993-2003 – Горан Миленковић
– Надреалистичка акустика (из магазина New Moment) – (Милета Продановић)
– Студија и антологија ана-риме – (Ване Живадиновић Бор)
– Живот и рад Александра Драгића Помежанског – Горан Миленковић
– Молитве на ушћу дуге – Светислав Стевановић
– Немушти језик обреда прелаза – Драган Стојменовић
– Hinc mortui vivunt et muti loquuntur (Ту мртви живе, а неми проговарају) – Драгица Радетић
Мала Бележница

Летопис библиотеке (27. јун 2002 – 27. јануар 2003)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

– Циркус – (Бошко Токин)

Живот библиотеке

– Документарна вредност визуелних и аудио-визуелних извора у завичајним фондовима –
Драган Стојменовић
– Могућност формирања медијатеке у Народној библиотеци Неготин – Милорад Грбовић
– Феномен читања у светлу промене носилаца информација – Горан Миленковић

Шта се дешава

– Сајам и о сајму – Ана Јанковић
– Говор Милосава Тешића на отварању 17. сајма књига у Народној библиотеци Бор
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– Самотиња (одломак) – Радиша Драгићевић
– Приче у папучама – Јелица Живковић, Весна Тешовић
– Разговор са Зораном Ћирићем
Урнебесно књижевно зезање – Весна Тешовић
– Уметност дијалога – Александар Костадиновић
– Уместо предговора (одломак из књиге Десет писаца – десет разговора)
– Разговор са Градимиром Стојковићем
Писати на дечији начин – Весна Тешовић

Књиге, књижевност

– Оивиченост сетом – Саша Д. Ловић
– Нове Приче у папучама – Бранислав В. Бранковић
– Продавац свежег бола – Милен Миливојевић
– Ни по бабу, ни по стричевима – Станиша Милосављевић
– Лутајуће сенке, уздигнуте и привидне – Саша Д. Ловић
– Маче наопаче Љубише Симића – Весна Тешовић

На нашој стази

– Сталне поставке Музеја рударства и металургије у Бору – Данијела Ристић
– Ескапизам и градско окружење – Јелена Ђорђевић-Максимовић
– Читање куће – читање града (Urbis morientis imago) – Драган Стојменовић
– Златна нит Ђорђа Вајферта – Драгица Радетић
– In Memoriam: Братислав Петровић (1959-2002) – Душан Кабић

Прикази, читања, расветљења

– Како читати нас саме? – Драган Стојменовић
– Антологија хумана пет хиљада година мудрости – Димитрије Ђорђевић
– Nox microcosmica (100 година Марка Ристића) – Саша Д. Ловић
– Tradecteur interpréte – Стеван Молнар

Мала Бележница

Летопис библиотеке (23. јануар 2002 – 30. мај 2002)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке

– Фонд серијских публикација у Народној библиотеци Бор – Ана Јанковић
– Читалачка интересовања корисника дечјег одељења – Весна Тешовић
– Библиотека плус – Јелица Живковић
– После 130 година – Ружа Божић

Шта се дешава

– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Зачин – Миле Марковић
– Деца уче – Весна Јовановић
– Београдски сајам – празник књиге и читања – Ана Јанковић
– Разговор са Драгишом Калезићем
Беседа о беседама – Драгица Радетић
– 100 година Новелове награде за књижевност
– Избор из поезије – Јелена Радовановић

Књиге, књижевност

– Бор – историјски путокази – Бранислав С. Миленковић
– Мирис балканске свакодневице – Милен Миливојевић
– Од Козарске до Француске 7 – Саша Д. Ловић
– Роман Самотиња Радише Драгићевића – емотивни осврт – Драган Тешовић
– Есхатолог Ивана Илића – Горан Траиловић
– Закукулелечање – Станиша Милосављевић
– Сажетошћу до пуноће израза – Весна Тешовић

На нашој стази

– Балканске књижевности пред крај века (из часописа Развитак) – (Светлана Слапшак)

Прикази, читања, расветљења

– Психологија данас – Јелена Ђорђевић-Максимовић
– Идентификација бактерија у стилу мишљења – Драган Стојменовић
– Против свеобухватности краха – Саша Д. Ловић
– Текстологија Душана Иванића – Горан Миленковић

Реаговања

– Збогом, песниче – Стеван Молнар
– О украденом споменику – Слободан Љ. Јовановић

Погледи

– „Шта“ и „како“ савремене поезије у нас – Ненад Максимовић

Летопис библиотеке (26. јун 2001 – 31. децембар 2001)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена
– Зид и књиге (одломак) – (Хорхе Луис Борхес)

Живот библиотеке
– Савиндан – крсна слава и Дан Народне библиотеке Бор – Ана Јанковић
– Наше дечије одељење – Весна Јовановић
– Играчкотеке, играонице и лекотеке – нови сегменти дечијих библиотека – Драгана Малић
– Играчке – нова врста некњижне библиотечке грађе – Драгана Малић

Шта се дешава
– 16. сајам књига у Бору – Ана Јанковић
– Реч Милисава Савића на отварању 16. сајма књига у Бору
– Књига у тржишном свету чуда – Драган Тешовић
– О лажима и другим демонима – Јелица Живковић
– Како избећи смрти – Милен Миливојевић
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– Човек под златном кацигом
– Разговор са Гораном Петровићем
Горан Петровић у Бору – Златја Марковић

Књиге, књижевност
– Марко Краљевић опет међу Србима – Весна Тешовић
– Човек рата и човек уопште – Саша Д. Ловић
– Милен Миливојевић (дриблинг духа) – Станиша Милосављевић

На нашој стази
– Обреди, ритуали, празници и ритуализовани јавни скупови у Бору – Драган Стојменовић

Прикази, читања, расветљења
– Истина у традицији – Дејан Крстић
– Пити, Шистек, Neantum – неколико мимогредних цитата

Реаговања
– Домаћи задаци из марљивости
– Обавештење организатора трибине „Домаћи задаци из марљивости“, одржане 18. априла 2001. г.
у Народној библиотеци Бор
– О мудрости која треба да рађа муње – Миљана Голубовић
– Рајко Лабан: „Ех. животе, животињо једна!“ – Саша Д. Ловић

Летопис библиотеке (14. децембар 2000 – 26. јун 2001)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч забележена

Живот библиотеке
– 153 године Неготинске библиотеке – Власта Младеновић
– Импресије из Злота – Душанка Живановић
– Школске библиотеке – Божица Кочбашли
– Сајам у Бору

Шта се дешава
– Сто суседа у једном дому – Златја Марковић
– Сајам 1999. је био, а на сајму… – Божица Кочбашли
– Ијаколон и ја – Горан Миленковић
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Кључ од пријатеља – Раде Стојковић

Пријатељи библиотеке
– Радио Бор – Јелица Живковић
– Доктор Михајло Васиљевски (1926-1995) – Душанка Живановић

Разговор забележен
– Српски језик и нови миленијум – Бобан Арсенијевић

Књиге, књижевност
– Избор из поезије Милена Миливојевића
– Фрагменти о поезији Милена Миливојевића – Бранислав В. Бранковић
– Мало речи, многе мисли – Милан Стојадиновић Бас
– Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека – Топлица Марјановић

Реаговања
– Библиотечки логос – Станиша Милосављевић
– Туга (и) напомена – Горан Миленковић

Погледи
– Пиши, кад већ говориш – читај кад је већ написано – Светислав Стевановић

На нашој стази
– Човек иза камере – Александра и Милан Милошевић

Прикази, читања, расветљења
– Прошлост као бол, сан и дим – Милан Станковић
– Протоскромност у протопостпостмодернизму – Бобан Арсенијевић

Летопис библиотеке (1. април 1999 – 2. децембар 1999)

Импресум

Тираж: 300 примерака

Садржај

Реч уредника

Живот библиотеке
– Из историје борског библиотекарства – Душанка Живановић
– Лична карта Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли
– Од како до зашто: анкета за кориснике Народне библиотеке Бор – Божица Кочбашли,
Горан Миленковић
– Било је… – Невена Рајзнер

Пријатељи библиотеке
– …Књижевни клуб „Инорог“
– …Музеј позоришне уметности Србије

Шта се дешава
– Конкурс за кратку причу: Одлука жирија
– Овде у паклу – Раде Стојковић
– Разговор са Светланом Велмар-Јанковић
Српска историја као Библија – Златја Марковић
– Протести борских посленика у култури у Народној библиотеци Бор – Милан Стојадиновић Бас

Књиге, књижевност
– Саопштење жирија за доделу награде „Књига године борског аутора“
– О поезији Радише Драгићевиће – Саша Д. Ловић
– Речи које опет живе – Горан Миленковић

На нашој стази
– „Les rivieres descendent dans les bateaux“ Ване Живадиновић Бор – Горан Миленковић

Погледи
– Заборављене књиге – Горан Миленковић

Летопис библиотеке (26. јануар 1999 – 23. март 1999)

Бранислав Бане Димитријевић

Писци су, у сваком случају, врло чудна фела. Проводити сате, дане, године деценије(!) или читав живот(!!!) над папиром, писаћом машином или (у последње време) компјутером, да би повремено издали неку књигу у пар стотина (па нека је и хиљаду) примерака, са (врло) ограниченим дометом и ефектом (а то важи и за најпрестижније српске ауторе) и од тога (у најбољем случају) имати врло мало користи (а у најгорем и најчешћем – штете), могу заиста само нарочити људи са нарочитим мотивима. И зато, чак ако и ни због чега другог, и чак и најгори међу њима, заслужују поштовање. Писци, дакле.
Многи су начини и типови класификовања писаца (или лепше – књижевника) били или још увек јесу у оптицају. Ја сам се одлучио за ону какву би, верујем, сачинио и главни јунак неког детективског романа, трагајући за злочинцем: полазећи од мотива. А мотив (питајте доктора Вотсона), није лако открити. Он никоме не пише ни на челу, ни у предговору књиге. Али, свакоме се (питајте г. Холмса) крије у књизи. Потребно је само открити КОМЕ ЈЕ КЊИГА УПУЋЕНА. Маркетиншки гледано, потребно је открити (свесну или несвесну) ЦИЉНУ ГРУПУ после чега је све једноставно.
Сагледавши, дакле, ЗА КОГА И ЗАШТО ПИШУ, доћи ћемо до закључка да постоје следеће групе писаца:
1. Писци ЗА И ЗБОГ СЕБЕ. Они пишу из дубоке личне потребе, врло често због нечега што је претило (или још увек прети) да им уништи живот. Писање је терапија којом се аутор ослобађа анксиозности, и за сваку је похвалу. Да ли и објављивање? Овакви аутори, у највећој мери, не брину ни о коме другом, осим о себи. Подразумевају (или их је баш брига) да је (као код класичних хипохондара) њихова брига свима осталима интересантна, те не воде рачуна о заплету, радњи, форми, језику, нити о било чему другом. Њихово је да испричају своје, и после тога им је лакше. Ако је свим осталима досадно – њихов проблем.
Ако се боре против мањег про–блема (комплексића, такорећи), све се заврши на првој књизи. У супротном, настављају да штанцују, без обзира на последице у облику трошкова, општег ниподаштавања и увредљивих коментара. Квалитет писања им обично опада са сваком наредном књигом.
Па ипак, овакве ауторе не треба унапред отписати, јер уколико успеју да се одмакну од основног мотива и успеју да овладају вештином и осталим књижевним аспектима, знају да изнедре изузетна дела и постану култни писци, типа, рецимо, Кафке или Достојевског. Само што се то јако ретко догађа.
2. Писци ЗА ОКОЛИНУ и ЛИЧНИ УГЛЕД. Они пишу јер су, из неког разлога, уверени (то уверење, осим њих самих и, обично, двоје-троје најближих рођака нико други не дели) да имају нешто страшно мудро да кажу за околину и нараштаје. Долазе најчешће из редова пензионера или (зачуђујуће) студената и средњошколаца. Као и претходна група, не обраћају пажњу ни на шта друго, осим на своју мудрост, тако да су им књиге углавном дидактичне, досадне, баналне, учитељичке или, једноставно, глупе. Превазилажењем основног проблема и овладавањем занатом, од њих постају хит-писци, квазигуруи, од којих су најпознатији Хесе и Коељо. Нажалост, овде се то дешава још ређе него у претходној групи.
3. Писци ЗА КРИТИЧАРЕ. Регрутују се из редова интелектуалаца, којима је књижевност, најчешће, и занимање. Приликом писања стално просуђују себе и своје дело претпостављеним критичарским судом. Настоје да импресионирају браншу, али су у принципу задовољни ако нису испљувани. Њиховим делима најчашће нема шта да се приговори, осим бескрајне досаде и несврсисходности. То су књиге које мало ко критикује, али исто тако и чита. Ослобађањем од зависности од основног мотива, од њих постају писци међаши, попут Попе или Јонеска.
4. Писци ЗА ПУБЛИКУ. Они нам у књижевност стижу случајно, по наговору пријатеља, или из досаде, и то обично из редова козера, забављача са седељки, врло често интелектуалаца, али невезаних за књижевност. Њихове књиге се гутају, јер аутори, пре свега, размишљају о реакцији публике. Стога, по дефиницији, воде рачуна и о форми, заплету, као и одругим стварима потребним да би се добио хит. Нажалост, често упадну у баналност и каламбур штосева које, од треће или четврте књиге почну да рециклирају. Ако нису интересантне, ове књиге постају љигаво одурне. Они писци, пак, који успеју да занимљивости и (често добром) занату додају идејност и озбиљност, постају величине типа Хемингвеја или Селинџера. До тада, обично су на мети критике, премда имају своје следбенике од тренутка када су објавили прву књигу.
5. Писци ЗА НОВАЦ. Почињу са сулудом идејом да ће своју виспреност успети да продају у укориченом облику на опште задовољство свих осталих писаца који им се смеју, све док ови то и не остваре, на овај или онај начин. После прве књиге прелазе на компилирање кувара и других практичних приручника или (ако остану у белетристици) ужурбано штанцују што више књига и учлањују се у што више разних удружења.
И једни и други завршавају као издавачи, дерући до коже друге писце.
У умереној варијанти, налазе други, сродан посао (новинарство, штампарије…) и настављају да пишу, трудећи се да то буде што боље и атрактивније, радећи све време герилски маркетинг за себе и своје мање сналажљиве колеге (које га, иначе, иза леђа, пљују). На почетном нивоу знају да делују трагично плиткоумно, мада читљиво, али правилним развојем могу да настану један Твен или Саројан.
6. Писци ЗА УМЕТНОСТ. Пишу и живе за уметност. Готово увек су песници. Сви их цене и жале, јер врло често искачу изван животних конвенција (чак и у очима других писаца) и тешко скупљају храброст да објаве књигу. Неретко се дешава да читавог живота прикупљају грађу за прву и једину збирку, желећи да буде величанствена, што, обично, и буде ако пре тога не умру или не доспеју у руке завидног уредника који све упропасти. Уколико се одваже да као млади објаве прву књигу, знају да постану живе легенде, попут Превера или Мике Антића.
Припадност некој од наведених група (или некој трећој, коју се нисам сетио да поменем) није злочин сам по себи. На крају СВАКИ писац и припада некој мотивационој групи и у свакој од њих постоји потпуни квалитативни дијапазон. Лоше је када се остане само на основном мотивационом нивоу.
Последња група, ПРАВИ ПИСЦИ, и настаје тако што се (уз, наравно, жесток рад на стицању и побољшавању вештине, проширивању знања и културе итд, итд) почетно мотивационо поље шири, тако да је код оних најбољих знатно теже, а понекад и немогуће открити из које су скупине потекли. А онда је на све то потребно додати само лагани додир Божије руке и…